Vidovi planovi (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 12 đ Nivo: Fakultet za turizam i ugostitelstvo, Ohrid

Sodržina
Voved ........................................................................................................ 1
Vidovi planovi
1. Planovi spored trajnosta .............................................................. 3
2. Posebni vidovi planovi ................................................................. 3
3. Planovi spored vremeto ................................................................. 4
4. Planovi spored delovnite funkcii ............................................ 8
5. Planovi spored značenjeto ............................................................ 8
6. Spored frekfencijata ................................................................... 9
Zaklučok ........................................................................................................... 11
Koristena literatura
Voved
Zborot planiranje etimoloŠki poteknuva od latinskiot zbor “planus” Što znači povŠina na stan. Poimot dolgo vreme e koristen vo taa smisla pa poradi toa imal Široka primena vo arhitekturata. Stajner vo 1969 godina planiranjeto go opiŠal kako rabota vo koja treba da se utvdi Što treba da se napravi, kako toa treba da se napravi I koj teba da napravi odredeni raboti. Sovremenata terminologija go razgleduva planiranjeto na dve nivoa: planiranje na makro nivo: nacionalni planiranje, regionalno planiranje I slično, a planiranjeto na mikro nivo se sveduva pak na nivo na pretrijatie. Vo osnova postojat poveĆe definicii za planiranjeto no dosta poznata I prifatliva e slednava Planiranjeto prestavuva faza vo procestot na upravuvanje kade Što se donesuvaat planski odluki za celite, politikite, strategiite, programite so koi se nasočuva sevkupnata aktivnost na pretrijatieto 1
Vo ponovo vreme kako poseben vid na se spomenuva kontigentno planiranje. Suštinata na ova planirenje e da se identifikuvaat poveĆe alternativni planovi koi možat da se prevzemat dokolku dojde do promena na okolnostite vo okružuvanjeto vo vremeto koga se pravat planovite. SuŠtinata e da se primenat alternativni odluki za da se minimizira negativnoto vlijanie na odredeni pojavi koi nemožat da bidat kontrolirani
Planiranjeto kako posebna funkcija se zanimava so idniot udar na denešnata odluka. Taa e fundamentalnata funkcija na menaxmentot od koja proizleguvaat drugite četiri funkcii.
Potrebata za planiranje često se pojavuva po pojavuvanjeto na faktot. No, planiranjeto e lesno da se sprovede na kratki vremenski periodi. Menaxerot e podgotven da gi izvede site drugi funkcii samo dokolku go ima sprovedeno planiranjeto, odnosno vednaš štom se vospostaveni celite i planovite.Planot e odnapred opredelen tek na akcija odnosno toj pretstavuva eden dokument vo koj se konkretizirani I implementirani aktivnostite za da se ostvarat celite. Toj pretstvuva eden nacrt odnosno potrebni akcii za da se postignat celite I so nego se transformiraat celite vo kvantitativno I kvalitativno izrazeni zadači. Tie se kraen proizvod na procesot na delovno planiranje.
-Prednosti. Tie ja podobruvaat koordinacijata među členovite na samoto pretrpijatie, tie se način za ostvaruvanje na kontrolnata funkcija na pretrpijatieto. Preku niv se vospostavuva komuniciranje među različni funkcii vo pretprijatieto.
Pokraj navedenite prednosti planovite imaat I svoi negativni strani, tie kažuvaat Što treba da se ostvari I kako tie zacrtnai celi da se nostvarat međutoa vo nego ne se opfateni nasoki za vrabotenite kako treba tie da se odnesuvaat vo uslovi na promeni vo opkružuvanjeto.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]